Naftna saga – novi čin | Energija Sputnjika

Na naftnim tržištima i dalje vlada nesigurnost, pa jedan dan cene barela sirove nafte “skoči”, a već drugi padne.
Prošle godine sirova nafta je poskupela za više od 50 odsto, zahvaljujući oporavku svetske ekonomije od pandemije korone, a od početka ove godine zabeležen je rast od 20 odsto. Analitičari procenjuju da na cene sirove nafte, pored rata u Ukrajini umnogome utiče strah od recesije.
Ekonomska i energetska kriza izazvale su mnogo promena na naftnom i tržištu naftnih derivate. Mnoge zemlje, poput Srbije, zamrzle su cene tečnih goriva, kako bi pomogli potrošačima – i građanima i onima iz sektora privrede. U nekim zemljama, Mađarskoj na primer, to je izazvalo proteste velikih naftnih kompanija. Ali, čini se da su efekte državne regulacije tršišta naftnih derivate najviše pogodile male prometnike vlasnike jedne ili nekoliko benzinskih pumpi.
Da li su oni jedina kolateralna šteta tek će se videti.
Uz to, državne intervencije u zapadnoevropskim zemljama – najava skorog odustajanja od prodaje (ali i vožnje automobile na benzin, a dizel posebno, bar u većim gradovima ako ne celoj državi) već su poremetile strukturu prerade sirove nafte i proizvodnje derivate. Zbog toga su mnoge evropske rafinerije zatvorene. Odustajanje od uvoza ruske nafte i derivate dovelo je već do manjka dizel goriva.
U naftnoj sagi značajnu ulogu ima OPEK, odnosno OPEK+ (nezvanična asocijacima naftnog kartela sa Rusijom i drugim proizvođačima sirove nafte), koji je doneo odluku da od sutra smanji plasman sirove nafte za dva miliona barela dnevno.