Neiskorišćeno bogatstvo Srbije – kritične mineralne sirovine | Energija Sputnjika

Ubrzani razvoj i korišćenje novih tehnologija iziskuju sve veću potrošnju mineralnih sirovina. Kako prirodna bogatstva na planeti nisu ravnomerno raspoređena, oduvek se za neka od njih ratovalo.

U novije doba ratuje se sve agresivnije – često pod plaštom širenja demokratije – raznim geopolitičkim igrama i ekonomskim sankcijama, čak i oružjem.

Koliko su mineralne sirovine bitne moglo se čuti i tokom septembra na Konferenciji o obezbeđivanju mineralnih sirovina u Evropi, održanoj u Češkoj. Posebna pažnja bila je posvećena takozvanim „kritičnim sirovinama“.

Poslednjih nekoliko godina planeri EU i SAD veliku pažnju poklanjaju snabdevanju industrija svojih zemalja mineralnim sirovinama. Uočeno je da su glavni izvori mineralnih sirovina u državama van EU i SAD – u prvom redu u Kini, afričkim zemljama, nešto manje u Južnoj Americi, Rusiji i, neznatno, u Australiji. Prema njihovim procenama, neke od tih zemalja svrstane su u „prijateljske“, neke u „problematične“, pa kao takve okarakterisane kao veliki problem u nabavci mineralnih sirovina. To se posebno odnosi na snabdevanje takozvanim „retkim elementima“ i „retkim zemljama“. A ove dve grupe mineralnih sirovina posebno su značajne za razvoj i primenu „zelene“ ili „čiste“ energije. Pri tome, kritične mineralne sirovine vrednuju se kao ključne za ekonomsku i nacionalnu bezbednost i SAD i EU.
I Srbija je bogata kritičnim mineralnim sirovinama, čija je vrednost procenjena na 250 milijardi evra.

O tome kojim to mineralnim sirovine Srbija raspolaže, a koje od njih spadaju u kritične, kako ih eksploatisati i, što je najvažnije, kako ih iskoristiti za sopstveni razvoj u novom izdanju emisije „Energija Sputnjika“ razgovaraju Jelica Putniković i Predrag Mijatović, zamenik direktora Geološkog zavoda Srbije.